Život je jedan, rokova je devet

Sa novom godinom dolazi nam i nova sezona putovanja, a veliku prepreku nam često prave ispiti. Ta večita muka svakog studenta koja nam neprestano diše za vratom. Priznajte, koliko puta ste videli poziv za neku egzotičnu destinaciju, u svojoj glavi počeli da pakujete kofere i rezervišete letove, samo da biste malo pažljivije pogledali datume i videli da baš tada imate kolokvijum?

Da li je moguće putovati sa EESTEC-om, a da fakultet ne ispašta? Ovo pitanje smo danas postavili Tari i Nađi. Ove dve Istekovkinje su treća godina računarstva i automatike, a u EESTEC-u su već dve godine. 

1. Gde ste putovale ove godine i u kom periodu?

Obe: Putovale smo u Niš na Live Regional Meeting (sastanak komiteta iz regiona uživo) u julu prošle godine i na Kranjsku Goru, tradicionalni događaj LC Ljubljane u oktobru. 

Iako smo obe putovale i pre toga, ova dva putovanja su se dosta razlikovala od prethodnih, jer je put za Niš bio u nedelji neposredno pred ispitni rok, dok smo kofere za Sloveniju spakovale tokom roka. 

2. Kako ste se odlučile da putujete uprkos preklapanjima sa obavezama na fakultetu?

Tara: Znate kako, jednom se živi :) Na tu odluku je uticalo puno listi za i protiv, razmišljanja i vaganja, ali na kraju smo prelomile da otputujemo. Verovatno je dodatno uticalo i to što smo se zajedno prijavile - što se kaže u istom smo sosu. 

Nađa: Svesna činjenice da je rokova na FTN-u stvarno puno, a putovanje će se desiti tad i samo tad, popunjavala sam prijave bez nekog preteranog razmišljanja. Ako ništa, tako sam davala sebi više vremena da razmislim, barem dok mi ne stigne pismo prihvatanja. S druge strane, kad god sam znala da postoji šansa da otputujem neposredno pred rok, tad sam imala najveću motivaciju za učenje i bila naproduktivnija. “Ako se dovoljno potrudim sad, na kraju me čeka nagrada u vidu dobrog provoda!”

3. Da li su vam putovanja pomerila neke planove oko fakulteta?

Tara: Zahtevalo je trunku više planiranja, ali mene je to što znam da ću otputovati samo više motivisalo da spremim ispite na vreme. Na kraju smo svakako očistile godinu. Mislim da bih, da nisam putovala, čak imala gori prosek. 

Nađa: Nismo sve očistile odmah u prvom roku, eto. Zbog tih putovanja smo bile primorane da rasporedimo predmete po rokovima, i posledično bile sveukupno manje istresirane zbog faksa. Umesto da smo spremale sve predmete polovično u jednom roku i sebi postavljale neke nerealne ciljeve, spremale smo dva-tri ispita u jednom, dva-tri u drugom roku, a između imale reset u vidu, na primer, Kranjske Gore :)Koji je bio najveći izazov sa kojim ste se suočile?

Nađa: Ne mogu da ne priznam da je bilo izazovno isplanirati učenje 5 predmeta pre odlaska u Niš (svi ispiti su nam bili u deset dana nakon povratka iz Niša), ali mislim da je najizazovniji bio šok koji smo doživele dok smo bile tamo. Danas za sutra je profesor najavio kolokvijum iz relativno lakog predmeta. Fizički nismo mogle da stignemo na kolokvijum, što znači da bismo jedva navukle prolaznu ocenu. U tom momentu smo se pomirile sa šesticama i nastavile da uživamo na putovanju. 

Kad smo se vratile za Novi Sad, na predmetu su ipak najavili još jedan popravni termin, tako da smo na kraju, bez obzira na putovanje, obe uzele lepe ocene. 

4. Podelite sa nama neku interesantnu anegdotu.

Saga Budžet

Tara: Skakale smo od sreće u Ljubljani kad su nam izašli rezultati ispita, rekle to je to sad smo lagane, položile smo i sada imamo uslov za budžet. Nazdravljale smo i veselile se sa ljudima, sve u čast našeg budžeta. Nedelju dana kasnije shvatile smo da  smo u tom trenutku imale 46 ESPB bodova. 

Alumni & Ispit

Nađa: Najsmešnije mi je bilo kad smo srele profesora iz predmeta koji smo za naredni rok ostavile zbog Kranjske na Alumni&Chill-u. Polagale smo taj ispit jutro nakon A&C-a, i on me je pitao što nismo dale predmet u prošlom roku. Ja sam se nasmejala i rekla: “A znate, profesore, bila Kranjska Gora” :)

5. Koliko su vam profesori i asistenti izlazili u susret?

Nađa: U većini slučajeva su spremni da izađu u susret ako ih pitate. Nama je usmeni padao na dane tokom Kranjske. Pisala sam porfesoru da pitam da odgovaramo usmeno malo ranije, zbog putovanja. On je rekao da nije nikakav problem, tako da smo mi u sredu ujutru položile usmeni ispit, a u sredu uveče bile u busu za Ljubljanu.

Tara: Mi svakako uvek imamo opciju da dobijemo potvrdu da smo otputovale sa organizacijom, međutim, profesori stvarno izlaze u susret i bez nje. U prvoj godini sam takođe bila u situaciji da zamolim profesorku za kasnije polaganje. Nije bilo problema. 

6. Da li mislite da su vam putovanja uticala na lični razvoj?

Tara: Svakako. Meni je Live Regional Meeting bio treći događaj edukativnog karaktera. Do sad sam kroz EESTEC imala priliku da učim i o liderstvu i o organizacionom menadžmentu, ali LRM je nekako spojio sve u jednu veliku celinu. Tih dana smo imali radne sesije i razmenjivali iskustva sa predstavnicima drugih komiteta sa Balkana. Mnoge savete i znanja koja sam stekla tamo primenjujem i sada. Ne bih bila Istekovac koji sam danas da nisam imala to iskustvo.

Nađa: Apsolutno. LRM mi je doneo potpuno novu perspektivu o EESTEC-u i puno dobrih prijatelja. Kranjska je samo  tradicionalni događaj koji mislim da svaki Istekovac treba da doživi. Upoznavanje novih, ponovni susret sa starim drugarima iz čitave Evrope, i zbližavanje sa dvadeset Istekovaca iz Novog Sada su razlozi zbog kojih se ni sekunde ne kajem što sam bila u Sloveniji tokom roka. Plus, država je prelepa, a to mi je bio prvi put tamo.

7. Šta biste poručile studentima koji se dvoume da li da se prijave za putovanja?

Tara: Jednom kad prelomiš i odeš uprkos obavezama, posle ne bude tako strašno. Uvek će doći sledeći rok, a iskustvo će ti ostati. Sve bih ponovila. 

Nađa: Iako sam odmah na prvoj godini od starijih čula čuvenu rečenicu: “Život je jedan, rokova je devet”, njen filozofski smisao shvatila sam tek kasnije. Ako se ukaže prilika da otputuješ, a postoji mogućnost nadoknade fakultetskih obaveza, onda nemaš nikakve prepreke na svom putu. Pored lepih uspomena, kroz putovanje možeš da stekneš dodatnu motivaciju za rad, naučiš nešto novo ili samo bolje upoznaš sebe. Ukratko, nemoj biti hodajući prosek!